DaFED Meetup #18 »

15.02.2014.

U prepunoj sali Kulturnog Centra Novi Sad, u sredu 05. februara 2014. godine, održao se prvi ovogodišnji a 18. po redu DaFED meetup. Tema predavanja bila je branding, na kome je svoju priču ispričao Nemanja Milenković, a Nikola Arežina predstavio publici zanimljive primere iz prakse. Iz zdravstvenih razloga, Slavimir Stojanović je bio sprečen da održi svoje predavanje na DaFED-u.

Po rečima Nemanje Milenkovića, potreba za pričom je potreba svih nas još od najmanjeg uzrasta, ali je čudno da tu potrebu, kako rastemo, obuzdavaju „racionalnim“ pristupom. “Ćuti i slušaj , nisi ti više mali!“ A zapravo sve velike stvari u životu imaju trunku čuda u sebi, odnosno fantastične kreativnosti koju svi posedujemo u sebi i koja samo čeka nas same da je aktiviramo.

Oksimoron – Istinita bajka

Nemanja je publici predstavio termin Istinita bajka, kao oksimoron koji predstavlja posebnu vrstu paradoksa u kome se spajanjem protivrečnih pojmova stvara novi pojam tj. nova slika. Da bi ovaj primer ilustrovao, pokazao je i na praktičnom primeru šta to znači.

Izvadio je kamen iz džepa i poklonio ga nekome iz publike. Da bi pokazao kako i običan kamen može da ima važnost sadržajnog u odnosu na materijalno, Nemanja je proširio priču o kamenu, rekavši da je taj kamen, u stvari kamen njegovog dede – time je kamen dobio neku vrednost.

Kada je zatim nastavio priču da je taj kamen njegov deda dobio na poklon u Parizu, za vreme protesta, od Amerikanca koji radi u NASA-i, slika o tom kamenu se znatno promenila. Na kraju rekavši da je taj kamen u stvari kamen sa Meseca koji je Armstrong poklonio njegovom dedi, stvari su se već mnogo promenile. Kamen je dobio neprocenjivu vrednost i to samo uz pomoć (izmišljene) priče.

Nova kreativna ekonomija

Na skoro završenom forumu u Davosu, južnokorejska predsednica Park Geun-Hje izjavila je: “Kreativna ekonomija se zasniva na interakciji industrije i kulture, koje omogućavaju da se inovativne ideje realizuju u praksi.”

Prirodni i finansijski resursi možda trenutno i pripadaju elitnim grupama, a mašta i ideje – svima, ističući da, po njenom mišljenju, takav sistem “donosi u svet ljubav i radost” jer omogućava da se reši problem niskog tempa rasta privrede, visoke nezaposlenosti i imovinske nejednakosti.

Sve je brend

I jeste! Jer šta je brend?

Brend je skup impresija koje žive u glavama ljudi.

Sve je brend i svako od nas je brend, jer svako do nas ima svoju priču. Proizvod, usluga, kompanija, institucija, država… pojedinac. Sve je brend. A u toj priči sve komunicira i sve se računa: sve što kažemo ili ne kažemo, sve što uradimo ili ne uradimo, sve što nam se desi i sve što nam se ne desi. Aposlutno sve komunicira i definiše brend. Što ne znači da je svaki dobar!

Otuda, suprotno od brenda je brending, jer brending je proces upravljanja brendom, drugim rečima to je proces upravljanja onim šta ljudi misle o vama.

Brending u praksi

Na praktičnim primerima razvoja svega što čini jedan brend, Nikola je objasnio prisutnima šta je to što bi on istakao kao bitne stavke u procesu.

Kako napominje, redizajn logoa – nije samo jednostavan redizajn. To je čitav vizuelni identitet počevši od ikonica do apliciranja identiteta na automobile, odeću i sve što čini jedan brend.

Takođe, predstavio je jedan od svojih najnovijih projekata: redizajn vizuelnog identiteta Poslovnog inkubatora u Novom Sadu. Kao temelj celokupne ideje iskoristio je sam prostor Poslovnog inkubatora, koji je po svojoj strukturi otvoreni prostor izdeljen velikim staklenim površinama. Pokazao je na koliko se raznovrsnih stvari brend reflektuje i kako daje jasnu poruku tj. stvara svest o brendu kod krajnjeg korisnika.