Nakon kišne noći u Skoplju, konferencija Glocal je ušla u svoj drugi dan. Najavljena su predavanja koja se bave kulturom i novim medijima, kao i uticajem društvenih medija na klasično novinarstvo. Ranom zorom (9:30h) amfiteatar NY Univerziteta u Skoplju je bio mahom prazan, ali kako predavanja odmiču očekuje se puna sala.

Prvo predavanje održala je Nada Švob-Đokić, sa Instituta za međunarodne odnose iz Hrvatske. Naziv njenog predavanja je bio “Transforming Cultural Industries: From consumerism to socialization”, koje je bilo oličenje teoretske priče i slajdova punih teksta, teksta i …teksta. Moram priznati da nisam najbolje shvatio poentu, ali u toku dana će biti postavljeni i slajdovi sa predavanja, pa će to valjda pomoći u razumevanju pojma “Cultural Industries”.

Update: Zahvaljujemo se Nadi Švab-Đokić, koja nam je dostavila svoje slajdove, verujemo da će nakon njih sve biti mnogo jasnije:

Nakon ovog predavanja, Dimitrovksa Vasilka sa Univerziteta u Beogradu je pričala o aktuelnom stanju na polju arheologije u Makedoniji. Jedan od zaključaka njenog izlaganja je da se država Makedonija ne brine o zaštiti arheologije na Internetu, odnosno da ta oblast nije dovoljni pokrivena i da nema kvalitetnog online sadržaja. Moramo izneti zamerku na način prezentovanja – teško je u potpunosti ispratiti sve bitne stvari kada predavač najveći deo predavanja vrlo brzo čita sa unapred pripremljenih materijala.

Zvezda prve sesije (a vrlo moguće i celog dana) je Kalina Maleska sa NY Univerziteta u Makedoniji. Na vrlo koncizan način, sa konkretnim slučajevima i ciframa, Kalina je predstavila koncept online knjiga, kao i razloge za i protiv. Prednosti online knjiga su direktan uticaj na bolju popularnost samog naslova, veća ciljna publika i – pozitivan uticaj na prodaju fizičke kopije knjige. Prema podacima koji su izneseni (izdavači i autori nekoliko knjiga), autori koji u isto vreme objave i online i fizičku kopiju svoje knjige, ne trpe zbog manje prodaje – naprotiv. Dodatna promocija, kao i bogeri su osnovni razlog koji dovodi do stvaranja ozbiljnog buzza, koji pozitivno utiče na prodaju knjige. Takođe, činjenica je da ljudi vole da čitaju papirne knjige (nasuprot elektronskih) vodi ka tome da ukoliko se zainteresuju za neki naslov – verovatno će otići u knjižaru i zaista ga kupiti.

Zanimljivo je da se u slučaju objavljivanja online izdanja knjiga nekoliko nedelja nakon puštanja u prodaju fizičkih knjiga dobijaju oprečni rezultati o uticaju na prodaju – u nekim slučajevima ona raste, a u nekim opada. Zajedničko za sve online knjige je da je broj preuzetih knjiga srazmeran njihovoj prodaji u knjižarama – ljude i offline i online interesuju slične stvari.

Za kraj, neki od nedostataka online knjiga….pre svega, online knjige neće sprečiti objavljivanje besmislenih knjige – biće ih kao i do sada. Za komentare važi isto – ako neko postavi komentar da je knjiga dobra, to ne znači da ona zaista i jeste. Zaključak ovog zaista dobrog predavanja je da su knjige objavljene online pod CC licencom odlična stvar za mala tržišta (kakva su i makedonsko i srpsko) na kojima se novi naslovi ne pojavljuju dovoljno brzo, ili se izdavačima ne isplati da štampaju male tiraže usko stručnih knjiga. Kalina je bila ljubazna i dostavila nam i slajdove, te ih možete pogledati:

Nils Hendriks i Liesbeth Huybrechts (ne znam kako se ovo izgovara), sa Xios Univerziteta u Belgiji su nakon pauze izašli pred publiku i održali predavanje pod nazivom “Human Media: a critical reflection on social and participatory media”. Korektno predavanje, Nils je prvo izneo više definicija društvenih mreža sa različitih izvora, kao i primere preteča društvenih mreža koje su koristile tadašnju tehnologiju (npr. telefonske linije). Opet smo se dotakli narcisizma u društvenim mrežama, i sve učestalije pojave forsiranja „šta ja radim” principa, a zaključke pogledajte na ovom slajdu:

Prvo predavanje koje kačimo, tj. koje smo našli postavljeno na netu je baš ovo:

Usledilo je predavanje o vrlo neobičnoj temi, koje je održala Biljana Kochovska Tanevska, pod nazivom “Otaku – the Living Force of the Social Media Network”. Osim što je Biljana koristila materijal na svom sajtu za prezentaciju, sama tema koja pokriva jednu kulturu začetu u Japanu, koja je usko povezana sa opsednutošću nekim od hobija – anime, manga, video igre, je prava zanimljivost.

Wikipedija kaže da je Otaku termin koji se koristi da opiše nekoga ko ima hobi na koji troši mnogo više resursa (vremena, novca) nego što obični ljudi rade. Često se koristi u uvredljivom smislu i negativnoj konotaciji. Zanimljivo je da se ova kultura proširila, i da širom sveta postoje lokalne otaku grupe koje ne samo što konzumiraju ovakav sadržaj, već često i učestvuju u njegovom kreiranju. Očekivano je da su mnoge firme izgradile svoje poslovne modele oko ove kulture, te se u Japanu mogu kupiti mnogi proizvodi brendirani manga, anime i sl. sadržajem – verovali ili ne, čak i Windows 7

Vrlo zanimljiva prezentacija, nisam siguran koliko me je nešto ovako interesovalo (hm, verovatno nije), ali je definitivno lepo čuti nove stvari. Zamerka na kraj prezentacije, „I will skip the conclusion?” nisu reči kojima treba zatvoriti predavanje.

Biljana je omogućila da se pogleda njen kompletan rad u PDF-u. Preporučujemo

Rezultate istraživanja makedonskog tržišta telekomunikacionih usluga je predstavio Riste Markovski, dajući analizu za kućne i poslovne korisnike. Trendovi su donekle slični situaciji u Srbiji – broj korisnika dialupa je u konstantnom padu, ali oni i dalje postoje, dok broadband pristup beleži stalni rast, i iznad je proseka EU zemalja. Predavač je posebno istakao da je situacija sa razvojem elektronske trgovine još uvek loša (opet paralela sa domaćom situacijom), kao i da su osnovne prepreke još bržeg razvoja i korišćenja telekom usluga visoke cene i skup hardver. Analiza je izvršena na osnovu EUROSTAT podataka, kao i statističkog zavoda Makedonije. Nećemo navoditi konkretne cifre, Riste Markovski nam je dostavio svoje slajdove, te sve možete videti na njima.

Kako jedan veliki BBC doživljava društvene mreže i medije, dočarao nam je Faik Uyanik iz turskog izdanja BBC-ja. Kroz svoje predavanje, on je predstavio vrlo detaljno razrađen odnos ovog medijskog giganta prema web 2.0 sadržaju, iz koga se vidi da ozbiljne medijske kuće itekako razmišljaju o novim i potencijalnim igračima na medijskoj sceni. Za razliku od nekih domaćih „medija” koji uzimaju materijal gde god da stignu (i autore ne potpisuju), BBC ne podrazumeva da se materijal na društvenim mrežama, a ni na blogovima može automatski preuzeti i emitovati. Urednicima je zabranjeno da javno iznose svoje političke stavove i da se upuštaju u takve rasprave, dok je „običnim” zaposlenima to dozvoljeno. Čak ni izmena podataka na Wikipediji u kojima se kritikuje BBC nije dozvoljena sa radnog mesta – tom prilikom ostaje zabeležena IP adresa BBC-ja, što nije na mestu! Bilo bi zanimljivo videti da li domaće medijske kuće imaju bilo kakav pravilnik ili stav po ovim pitanjima, mada je mnogo verovatnije da i dalje žive u poricanju…

Da i Makedonija ima svoj agregator vesti, saznali smo na predavanju Igora Trajkovskog. Šta je prilikom izrade Time.mk sajta bila inspiracija – potpuno je očigledno Sličnosti između Igora i Miloša se prenose i na neka druga polja – obojica su programeri, i obojica su napravili profitabilne projekte od kojih zarađuju novac. Igor je imao baš dosta slajdova na kojima je pokušao da objasni formule i algoritme na kojima sajt počiva, odnosno rangira vesti i vrši njihovu agregaciju i kategorizaciju, ali je pred kraj predavanja shvatio da publika ipak ne može to da „procesira” tokom 2 minuta po slajdu.

Nakon Igora, Sead Dzigal je dodatno razradio temu o odnosu klasičnih i novih medija u predavanju sa nazivom “The Interface of Social and Mainstream Media”. Klasični mediji, predstavljeni kao konzervativna strana, ne uspevaju da nađu odgovarajući način prilagođavanja na nove medije, posebno društvene medije, koji su predstavljeni kao liberalno-demokratski. To se najčešće svodi na mogućnost social bookmarkinga na kraju tekstova u klasičnim medijima koji imaju svoje sajtove – što je daleko od korišćenja svih kapaciteta koje web 2.0 nudi. Predstavljanje društvenih mreža kao narcističkih (opet taj termin!) tvorevina sigurno neće doprineti prihvatanju istih – i dalje prisustvujemo nesposobnosti klasičnih medija da se na odgovarajući način obrate korisnicima društvenih mreža, te iste doživljavaju skoro isključivo kao direktnu pretnju. Društveni mediji su u ovom predavanju predstavljeni kao mesto na kome se nudi sve što i kod klasičnih medija, uz dodatak najboljih tekovina demokratizacije – dvosmerne komunikacije. Da ovo ne bi bio hvalospev društvenim medijima, pomenuti su i nedostaci u vidu često preteranog i neosnovanog hejta, govora mržnje, poziva na linč, i sl. Paralela sa francuskim nacionalnim motoom, u ovom kontekstu bi glasila Liberté – svi imamo glas u društvenim mrežama, égalité – na društvenim mrežama smo svi jednaki, fraternité – sve delimo.

Ukoliko ste se pitali da li ima nešto gore od predavača koji na predavanju sve vreme čita sa svojih slajdova – odgovor je da. Predavač koji je nasnimio svoj glas, koji se pušta paralelno sa slajdovima. Nadrealno – tome (ni)je trebalo prisustvovati. Veljko Mijić I tema “Broadcasting Entrepreneurial Brainchild Based on Some Social Media Experiments in South / East Europe”, popularno nazvana “next slide, please!”.

I drugi dan je završen, sedimo u jednom od kafića u Skoplju i svodimo utiske. Ovaj dan je definitivno doneo raznovrsnija predavanja i opravdao očekivanja. Tempo je bio dosta jači nego juče, ali smo ipak uspeli da upoznamo nove ljude – Damjana Arsovskog, odgovornog za portal it.com.mk, i Jelenu Maksimović a.k.a. popkitchen koja je uz nas jedini predstavnik Srbije na ovoj konferenciji. Damjanu se zahvaljujemo za dobro društvo i razmenu iskustava o IT branši u Makedoniji i Srbiji, a Jelena će sutra održati predavanje o nacionalizmu i društvenim mrežama koje sa nestrpljenjem očekujemo!

Treći dan ->

Korisni linkovi

• IT.com.mk o drugom danu
• Blog Glocal konferencije
• Slike na našoj FB strani

Tags: glocal, konferencije, region

Autor: Vladimir Trkulja