Mario Lukinović iz Zavoda za intelektualnu svojinu je na početku svog predavanja o intelektualnoj svojini i elektronskoj trgovini najavio da će govoriti o….intelektualnoj svojini i elektronskoj trgovini. Definitivno jedno od najdosadnijih predavanja prvog dana E-trgovine.

 Iskreno, ovo predavanje nisam mogao da ispratim, jer ma koliko se trudio izgubio sam se u gomili nekakvih fraza i nepovezanih rečenica. Slajdovi su posebna priča, sumnjam da će bilo koje predavanje pomutiti njihovu slavu – epski primer kako ne treba raditi (tekst, tekst i još teksta, žuta boja slova, 100% slajda pokriveno tekstom).

Update: evo i sadržaka slajdova, copy/paste:

Kada započinjete nov posao, proizvodnju novog proizvoda ili pružanja usluga, prvi koraci koje treba da učinite u zaštiti poslovnog uspeha, jesu prvi koraci u zaštiti intelektualne svojine.
Širom sveta postoje konkurenti spremni da kada posao krene, kopirajući nečije zaštićeno ime, žig, logo ili autorizovano delo, time ukradu deo profita za sebe.
Intelektualna svojina predstavlja sva nematerijalna dobra koja su proizvod kreativnog ljudskog rada.
Privredni subjekti ali i fizička lica, u svakodnevnom radu stvaraju brojna dela:
imena lokal, proizvoda, nov način pravljenja industrijskih proizvoda, koncepti emisija i dr.
koja su često uzurpirana od drugih lica.
I pored toga što je većina privrednih subjekata svesna važnosti intelektualne svojine u borbi za unapređivanje, veliki je broj firmi i fizičkih lica koja ne poznaju mogućnost zašite svojih inovacija.
Prema vrsti zaštićenih prava koja se narušavaju globalna struktura povrede prava intelektualne svojine izgleda ovako:

78 % povrede prava odnosi se na zaštićene žigove
15 % povrede autorskog prava
6 % povrede prava dizajna
1 % povrede prava patenata.
Iako se u kolokvijalnom rečniku žigovi nazivaju pečati, znaci za obeležavanje dragocenih metala i sl., u našem zakonodavstvu i pravnoj literaturi pojam žig se koristi od 1884. godine, kada je donesen prvi Zakon o zaštiti fabričkih i trgovačkih žigova.
Žig može biti bilo koja distinktivna reč, slovo, broj, crtež, oblik, logo, etiketa ili kombinacija istih, koje se koriste za razlikovanje roba ili usluga.
Osnovna funkcija je da omogući kupcima da identifkuju proizvod (robu ili uslugu) određenog proizvođača i da ga učine različitim od drugih konkurenatskih proiizvoda.

Žig je garancija ugleda za dati proizvod ili uslugu, omogućava razlikovanje roba i usluga različitih ponuđača, pružajući time potrošačima mogućnost izbora. Ukoliko su kupci zadovoljni proizvodom ili uslugom, verovatno će poželeti da ponovo pribave isti proizvod ili uslugu,
Pravna zaštita znaka kojim se u prometu obeležavaju robe i usluge nije zakonska obaveza, privredni subjekat koji koristi svoj znak u prometu, neće trpeti nikave pravne sankcije zbog toga što ga nije zaštitio žigom .

Registrovanjem Internet domena ne stice nikakvo pravo na ime Internet domena, vec se ono samo rezerviše na odredeni vremenski period, preduzeca registruju isti znak i kao žig, kako bi ga u slucaju potrebe lakše štitila.Pravila kojima se ureduje upravljanje imenima Internet domena vrlo su liberalna, što dovodi do sukoba sa titularima prava intelektualne svojine. Organi za registraciju imena domena primenjuju pravilo “Prvi u vremenu, jaci u pravu”, fizicko ili pravno lice koje prvo podnese zahtev za registraciju nadležnom organu i koje ispuni propisane formalne uslove, postace titular imena Internet domena.
Takva politika registrovanja dovela je do dve vrste problema. Prva grupa odnosila se na sukobe izmedu titulara razlicitih prava intelektualne svojine nad istim znakom.

Sajberskvoting (cybersquatting) je protivpravna pojava uzurpiranja domena koji pripadaju određenim kompanijama, fondacijama ili poznatim ličnostima. obuhvata sporove izmedu titulara prava intelektualne svojine, s jedne strane, i lica koja su registrovala neko ime Internet domena iako nemaju nikakvo pravo nad tim znakom, s druge strane.Na sudskom planu, takva praksa dovodi do tužbe zbog povrede prava na žig. Ona takode može biti sankcionisana i primenom pravila o nelojalnoj konkurenciji ili parazitskom ponašanju, kada se strane u sporu nalaze u konkurentskom odnosu.
U početku sudovi su prednost davali sopstvenicima internet domena, danas je situacija potpuno obrnuta.

Protivpravna upotreba metetagova
Podaci o sadržaju web starnice prilagođeni pretraživačima i nevidljivi su korisnicima ali su vrlo važni jer se uz pomoć njih utvrđuje sadržaj i kreiraju search liste. Metatagovi ne moraju da korespondiraju sa stvarnim sadržajem stranica. U formi meteataga pojedini autori navode i ime poslovnog konkurenta u nameri da privuku njegovu klijentelu. Pravni problem nastaje kada neko svesno upotrebi žig svog poslovnog konkurenta kako bi privukao klijenetelu na svoj sajt. Takvo ponašanje je primer nelojalnog korišćenja tuđe reputacije i poslovnog renomea.

Protivpravna upotreba ključnih reči, za preduzeća najvidljivije ime za korisnika je ono koje je identično žigu firme ili trgovačkom imenu vlasnika sajta. Iako ime Internet domena pravo intelektualne svojine ne prepoznaje kao znak razlikovanja, njegov značaj za poslovanje preduzeća je gotovo jednak važnosti koju ima žig. 

Ono što Internet čini posebnim je njegova veličina, “supermarket” u koji uđu milijarde kupaca dnevno. Internet pretraživači imaju više kriterijuma za pretragu ključnih reči, niži nivo-ključne reči se samo pojavljuju u okviru web prezentacije.

Prava intelektualne svojine su teritorijalna prava, tj. važe samo na području zemalja za koja su prijavljena i za koja im je na osnovu toga odobrena zaštita.
Imaju nacionalni karakter što znači da zakoni kojima su regulisana prava intelektualne svojine, se na njih primenjuju nacionalna zakonodavstva i važe na teritoriji države koja ih je usvojila.
Određeni broj problema nastaje zbog različitosti principa na kojima su zasnovani, jer je elektronska trgovina globalno orijentisana, dok je intelektualna svojina, nasuprot tome, izrazito teritorijalna.

Zbog tih suprotnih osobina, došlo je do njihovog sudara koje zajednički razrešavaju svetska organizacija za intelektualnu svojinu – WIPO i organizacija nadležna za dodelu internet domena – ICANN. Iako je do danas potpisan veliki broj međunarodnih ugovora i konvencija kojima su postavljeni standardi u zaštiti i sprovođenju prava intelektualne svojine, sprovođenje ovih prava vrše same države članice u skladu sa svojim nacionalnim propisima. Ovakva situacija otežava nastojanja vlasnika intelektualne svojine da u okvirima Interneta i elektronske trgovine zaštite svoja prava.

HVALA NA PAŽNJI!

moj email:
mlukinovic@zis.gov.rs

Potrudićemo se da uskoro uploadujemo slajdove, da vidite šta (ni)ste propustili.

Tags: e-trgovina

Autor: Vladimir Trkulja