Limundo – slatki limun

26.12.2009.

Kada nas je Gaga pozvala da prisustvujemo konferenciji o Limundu bio sam rad da odem i saznam nešto više o ovoj firmi koja je dobila dosta pažnje u domaćoj zajednici nakon što se pročula informacija da je ranije ove godine dobila investiciju u visini od pola miliona evra.

Dokapitalizacija od pola miliona evra (tačnije 435.000) je nemala investicija kada je srpsko tržište u pitanju a kada se tome doda da je to biznis zasnovan na Internetu ova vest je ništa manje do senzacionalna. Značaj investicije se na zadržava na Limundu već znači dosta i za druge onlajn biznise iz Srbije pošto, makar posredno, pokazuje poverenje stranih investitora u domaće tržište.

Limundo je inače ‘klasičan’ aukcijski sajt, po mom znanju prvi i jedini ozbiljan servis ove vrste u Srbiji. Pokrenuli su ga Vladimir i Nenad Nikolić, inače braća, 2006. godine prema ideji koja im je pala na pamet godinu dana ranije. Jedna od brojki koja lepo ilustruje veliki put koji su prešli za ovo vreme je to da Limundo sada zapošljava ukupno 18 ljudi a ništa manje značajni su i brojevi korisnika (40.000) i broj predmeta koji se trenutno nalaze na aukciji (120.000).

Dva pitanja se po značaju izdvajaju vezano za ovu priču – kako Limundo zaradjuje i kako je došao do ove tačke u razvoju?

što se prvog tiče odgovor je prilično jednostavan – preko provizija koje se obračunavaju prilikom kupovine predmeta, a koje variraju od jednog do četiri procenta. Ono što mi je privuklo pažnju i što mi se veoma svidelo je to što se Limundo ne ‘ugradjuje’ ni u jedan drugi trošak koji imaju korisnici, bilo da su u pitanju isporuka ili SMS-ovi. Korisnicima se maksimalno smanjuju troškovi kako bi mogli svoju platežnu moć da fokusiraju na kupovinu predmeta na samom sajtu. Usudiću se reći da je ovo pametno i sa poslovne i sa strane brige prema korisnicima.

Ova briga o korisnicima je verovatno odgovor na drugo pitanje. Na konferenciji se u izlaganjima Nenada i Vlade videti velika briga za korisnike, spremnost da im se izadje u susret u pogledu raznih zahteva ali i zaštitnički stav kada su u pitanju zaštita privatnosti i proveravanje verodostojnosti novih korisnika koji žele da učestvuju u kupoprodaji na sajtu. Meni lično je bio zapanjujuć i ujedno impresivan podatak da se pored mejla, mobilnog i fiksnog telefona za autentifikaciju korisnika koriste i lične karte.

U jednom trenutku sam momke pitao šta bi bile ključne stvari koje bi preporučili ljudima koji žele da budu onlajn preduzetnici. Prva stvar je upornost odnosno istrajnost, spremnost na dugoročno lično ulaganje – verovatno prva stvar koju ćete naći u postovima ili knjigama o tome šta je ključni sastojak uspešnih preduzetničkih poduhvata. Druga stvar koju su izdvojili je sposobnost da se odvoji od negativnih stavova okruženja, bilo da su u pitanju ‘to nikada neće uspeti / ovde’ od strane ljudi koji zaista veruju u to ili su prosto hejteri. (Naravno, to ne znači da treba biti tvrdoglav i ne preispitivati svoje odluke.)

Meni se dosta svidela priča Vlade i Neše o ličnim žrtvama koje su podnosili ne bi li došli do sadašnje tačke u razvoju. Pored dnevnih poslova koji su se radili paralelno sa ovim poduhvatom, pričali su nam bez ikakvog BS-a kako su se radovali kada im je dodeljena nagrada na E-trgovini što je značilo da ne moraju da plaćaju kotizaciju i kako su računali kako je najjeftinije doći do Zagreba i vratiti se istog dana kada su držali predavanje na Web Strategiji.

Sve u svemu, momci iz Limunda su ostavili dosta jak utisak i za kraj posta ostaje da im još jednom čestitamo na uspehu kao i da se ponadamo da ćemo uskoro čuti još lepih vesti poput ove od projekata iz regiona.

Fotografije sa konfe možete videti na našoj Facebook stranici.

Autor: Vukašin Stojkov