Panel škole Veb novinar o budućnosti onlajn medija
Tromesečna škola veb novinarstva u kojoj su kao predavači učestvovali i članovi ITDogađaja, završila se juče ekspertskim panelom o budućnosti onlajn medija i ulozi novinara, održanom u Međunarodnom pres centru UNS-a. Polaznicima škole su dodeljene diplome, a razvila se i zanimljiva diskusija o značaju građanskog novinarstva, (ne)postojanju kvalitetnog sadržaja i (ne)mogućnosti da se na srpskom vebu zaradi.
Miloje Sekulić, direktor e-PR sektora agencije McCann Erickson Public Relations, ne slaže se sa ovim stavom i smatra da je potrebno pre svega kreirati dobar sadržaj, a potom tražiti finansijska ulaganja i prodavati reklamni prostor. On je takođe rekao i da je nailazio na otpor kod određenih vlasnika internet sajtova u Srbiji, koji nisu bili spremni da realizuju kreativnije PR i marketing aktivnosti, već samo prodaju banera.
Veljko Popović, zamenik glavnog urednika onlajn izdanja Ringiera, rekao je da je na žalost na informativnim sajtovima još uvek najpopularnija i najčitanija crna hronika i da su novinarima danas potrebne posebne veštine kako bi napravili pravu ravnotežu u uređivanju sajta.
Direktor poslovanja na internetu kompanije Adria Media, Dejan Nikolić, kazao je da će budućnost onlajn medija zavisiti od njihovog uspeha da sadržajima privuku oglašivače koji bi se reklamirali na njihovim stranama.
Miloje Sekulić je, u duhu teme, simultano govorio na panelu, izveštavao sa skupa putem Twittera i prenosio učesnicima pitanja postavljena preko te društvene mreže.
Škola WebNovinar usavršava polaznike za karijeru u veb novinarstvu, veb PR-u i veb marketingu. Podeljena je u 30 sesija, koje studentima predaje 15 profesionalaca iz oblasti veb novinarstva, komunikologije, PR-a, marketinga, dizajna, programiranja, multimedije.
Školu veb novinarstva podržali su IREX i USAID, kroz program podrške koji promoviše razvoj internet medija, oglašavanje, internet tržište i kroz treninge obučava novinare za rad na veb platformama.
Autor: ITD Ekipa
4 komentara
Moglo se tamo čuti puno pametnih stvari. Mene se, recimo, posebno dojmilo zapažanje da se štampani mediji više fokusiraju na prodaju papira nego na prodaju informacija – za to imaju biznis model. Kako prodati informacije kad one nisu na papiru, za to još nije pronađeno pravo rešenje (nije to samo lokalni, već mnogo širi problem).
A mogle su se čuti i izjave tipa:
– Ljudi veruju velikim medijima jer su veliki i postoje već dugo (neki duže i od 100 godina). – Po meni, ljudi veruju autorima koji su izgradili svoj kredibilitet, bez obzira u kojim medijima oni rade. Mediji svoj kredibilitet izgrađuju okupljajući takve autore. Kredibilitet se ne stiče pukim (dugotrajnim) postojanjem, a pogotovo ne u okruženju u kom objektivno slobodnih medija baš i nema, što dovodi do neminovno “obojenog” mišljenja autora. Blogovi su, kao medij, na to još uvek poprilično imuni…
– Osnovna prednost štampanih medija je što se, kad se pročitaju, mogu zgužvati i baciti, ili ostaviti iza sebe u autobusu da ih neko drugi pročita. Ah, da, mogu se staviti i u kavez pod kanarinca… Kad pročitate šta imate na laptopu, ne možete ga zgužvati i baciti, a nećete ga ostaviti ni iza sebe u autobusu… – O kanarincu nije bilo reči, ali je interni zaključak bio da se i laptop može staviti pod kanarinca, ali da neke stvari ne treba raditi samo zato što se mogu raditi… 🙁 O upotrebnoj vrednosti laptopa i upotrebnoj vrednosti novinskog papira, zaista ne bih…
Bila je tu i jedna izjava tipa da bi RTS imao mnogo bolje prisustvo na društvenim mrežama, ali je problem sredstava. Naime, loše im ide naplata(?!?)… Predstavnici onih medija koji ne žive od takse/poreza/pretplate, kako god to zvali, već svoj prihod moraju da zarade, nisu izneli sličan problem… :
Pedja lepo si odgovorio na ovih par stvari, bilo je tu jos interesantnih izjava, neke od njih cu pomenuti u postu koji mi je u Draftsima i ceka da se sredi.
Moram kratko dodati nesto o znacaju tradicije – meni ce recimo najstarije novine na Balkanu i drzavna televizija verovatno zauvek biti dno dna zbog (najbukvalnije) zlocinacke uredjivacke politike tokom 90-ih.
Sama činjenica da se o građanskom novinarstvu i prenošenju informacija putem društvenih mreža i blogova poklanja prilična pažnja (panel na E-trgovini, DANAS konferencija, ovaj panel, itd.) govori u prilog stavova da su novi mediji nešto od čega klasični mediji prilično zaziru. Faza poricanja, nazivanja drugim imenima i držanje glave u pesku ne može dugo da potraje.
Uz ogradu da na ovom panelu nisam bio (ali sam slušao Zorana Stanojevića dan pre toga na DANAS konferenciji o novim medijima i novinarstvu), u potpunosti se slažem da je ključna stvar pružanje informacija, nezavisno od distribucionog kanala, odnosno medija.
Međutim, takav stav je nama koji “živimo” na Internetu prirodan, dok je većini ljudi potpuno normalno da više veruju javnom servisu (iako ne plaćaju pretplatu!). Priča o gužvanju novina, kanarincima i sličnim stvarima mi i dalje zvuči nadrealno – kao da je osnovna svrha kupovine novina da bih kasnije mogao da ih zgužvam i bacim!?
Klasični i novi mediji imaju mnogo dodirnih tačaka, verovatno više nego što se priznaje. (isključivo) Novi mediji će jako teško dostići masovnost klasičnih medija, ali opet klasični mediji nikada neće moći na odgovarajući način da se obrate nišama i ljudima koji su early adopteri.
A za RTS i manjak novca za bolje prisustvo na društvenim mrežama – pa neku uzmu volontere ili praktikante, to je sada vrlo moderno…verovatno će od njih dosta i naučiti, pogledajte samo RTS FB stranicu (posebnu pažnju obratiti na datume).
Pogledao sam RTS FB stranicu i “samo što se nisam šlogir’o”… 8( Valjda im se tog 17. februara 2009.(??!?) pojavio pomenuti problem sa naplatom, pa su neki od projekata zamrznuti… 😛
DODAJ KOMENTAR