Nakon 14 godina javne upotrebe .yu domena, odbrojavamo njegove poslednje dane. 30. marta u podne, .yu domen nestaje sa Interneta, a oko 200 firmi koje nisu migrirale na .rs domen će se verovatno naći u problemu. Međutim, najoptimističnija predviđanja su da će početkom naredne godine pored .rs domena moći da registruju .срб, .србија ili neku treću kombinaciju koja će predstavljati zvanični srpski domen ispisan slovima lokalnog jezika – ćirilice. Skup koji je juče organizovao RNIDS u Media centru je imao za cilj da skrene pažnju javnosti na ova dva događaja – da pripremi građane, preduzeća i Internet provajdere na moguće probleme nakon gašenja .yu domena, i predstavi plan za izbor i odobravanje srpskog IDN-a (Internationalized Domain Names).

Broj od 4.000 .yu domena koji su i dalje, samo par dana pred gašenje .yu domena aktivni može zvučati alarmantno, ali treba imati u vidu da je u največem broju slučajeva radi o situacijama kada su .rs ili neki drugi domeni več obezbeđeni i aktivni, a .yu domen je iz navike nastavio da funkcioniše. Međutim, oko 200 domena je i dalje vezano isključivo za .yu domen, što znači da posle 30. marta više neće biti vidljivi na Internetu.

Nenad Marinković, direktor RNIDS-a je istakao da je njegova organizacija učinila sve u njihovoj moći da skrene pažnju javnosti na neophodnost migracije sa .yu domena, a imajući u vidu iznesene brojke, može se reći da su to i uspeli. Ipak, očekuju se problemi u funkcionisanju pojedinaca i firmi koji svoje mailove i dalje primaju ili šalju na .yu domene, a toga nisu ni svesni – savet je da proverite da li su email adrese vaših kontakata oslobođene .yu sufiksa.

Mirjana Tasić, takođe iz RNIDS-a je istakla da će njihova organizacija i dalje obezbeđivati ispravno funkcionisanje infrastrukture, ali da se neće baviti rešavanjem pojedinačnih problema nastalih usled gašenja .yu domena. Sve one koji problema budu imali, uputila je na njihove Internet provajdere koji će im pružiti potrebnu pomoć.

Ovaj skup se okrenuo ka budućnosti izlaganjem Milenka Vasića, koji je predstavio mapu puta koju Srbija mora da prođe kako bi joj bio dodeljen izabrani čirilični domen, kao i radnu grupu koja se bavi ovim procesom. Trenutno se nalazimo u završnom delu pripremne faze, odnosno u toku je javna rasprava o mogućim predlozima srpskog IDN-a. Očekuje se da će krajem aprila ili početkom maja nekoliko (u ovom trenutkom se barata sa ciframa 3 ili 5) najfrekventnijih predloga biti stavljeno na javno glasanje, čime ćemo dobiti zvaničnog kandidata koji se šalje na odobravanje u ICAAN. Već sada su ovu fazu prošle neke od zemalja, kao npr. Rusija (.рф), Egipat i UAE.

Slobodan Marković je ispred ministarstva telekomunikacija objasnio da država ne upravlja direktno nacionalnim domenima (razni .rs i budući ćirilični), već da ICAAN bira organizaciju koja se tim poslom bavi. U domaćem slučaju, to je RNIDS, koji je da bi dobio to pravo ispunio razne kriterijume, i dobio podršku vlade Republike Srbije. Imajući to u vidu, predlog za IDN sa kojim izađe radna grupa će dobiti podršku ministarstva telekomunikacija. Sloba je istakao da se dobijanjem ćiriličnog domena vrši zaštita kulturnog identiteta Srbije, ali da ne treba imati ilizije da će taj čin uneti neku revoluciju u bilo kom smislu.

Đakon Oliver Subotić, upravnik Centra za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija i član pomenute radne grupe je objasnio da je Internet vrlo važan za crkvu, i da je još 1998. godine Patrijarh moskovski podržao korišćenje Interneta i vernike ohrabrio da ga koriste.

Skup je zatvorio Nenad Marinković, konstatacijom da domeni na Internetu vrede samo onoliko koliko se njihovi vlasnici brinu o njima. Javna rasprava o ćiriličnom Internet domenu Srbije se nastavlja, a več u sredu, 31. marta se u Vukovoj zadužbini organizuje naredni događaj sa ovom tematikom – više informacija uskoro.

Tags: internet, ISP

Autor: Vladimir Trkulja