Web Fest panel o Internetu: iskoristite ono što tržište nudi
Prošlogodišnji Web Fest 2009 je u okviru programa imao i nekoliko radionica (1, 2, 3, 4) na kojima su predavanja održali domaći i strani stručnjaci iz raznih oblasti vezanih za poslovanje na Internetu. Te radionice su, iako slabo posećene, bile stvarno kvalitetne, a predavači su (uglavnom) imali šta pametno da ispričaju. Ove godine je situacija nešto drugačija – jedan umesto više dana, panel diskusija o sadašnjosti i budućnosti Interneta umesto klasičnih predavanja, te promena lokacije (FON) i ciljne grupe (studenti). Predavači iz regiona, aktuelne teme, ali neverovatno loš tajming i nezainteresovanost studenata su od ovog događaja napravili samo prosečan skup.
Web Fest je iz ugla ljudi koji se bave Internetom zaista odličan događaj, koji klasične medije napuni informacijama o Internetu i generalno učini dosta za pasivnu promociju novih tehnologija, poslovanja na Internetu i demistifikaciju „zlih ljudi koji samo čekaju da nekoga prevare i ukradu mu novac“. Ekipa najavljenih predavača je zvučala vrlo korektno, a mali broj meni poznatih imena me iskreno uvek obraduje.
Koncept događaja je bio takav da je svako od govornika imao 10ak minuta da predstavi svoju firmu, pre nego što se pristupi zajedničkoj diskusiji. Pre svega pohvala – 10 minuta je uglavnom ispoštovano, što kada su u pitanju promo predavanja publika zna vrlo da ceni. Kada smo već kod publike, ona se sastojala od 90% studenata FON-a koji su na neki način (verovatno sa nekog predavanja) masovno dovedeni u salu. No pažnja im je uskoro popustila, i do kraja promotivnog dela su ostali samo hard-core fanovi Interneta i novih tehnologija. Baš nekako bedak za FON, očekivao sam dosta veće interesovanje.
Vredi pomenuti da je Vitomir Jevremović iz Communisa imao ubedljivo najbolji sveobuhvatan nastup – odlični slajdovi, prezentovana firma kroz caseove uspešnih (i manje uspešnih) kampanja i velika harizma i posvećenost predavača. Svaka čast.
Sve ostale promo priče su manje-više bile blede, Limundo je imao baš lepe slajdove, ali vidi se da je prva predavačka ekipa otišla u Niš. Svima ostalima topla preporuka i prijateljski savet.
Kada je počeo panel (i studenti napustili prostoriju) stvorila se vrlo intimna atmosfera ljudi koji se bave Internetom i povremeno lamentiraju nad teškom sudbinom entuzijasta koji šire nove tehnologije na području brdovitog Balkana.
Dragan Močević iz agencije Prime Communications je tokom celog događaja ispoljio nadljudsku fasciniranost Twitterom, te je više tvitovao (između ostalih, sa celih 300 korisnika Twittera u BiH) nego doprinosio diskusiji. Kada je pričao, uspeo je da uvredi koleginicu iz .ME registra internacionalnog CG domena iznoseći u najmanju ruku čudne stavove.
Vitomir iz Communisa je istakao da je Srbija još uvek u bejbi fazi razvoja Internet biznisa, kao i ceo region. Zajednički stav svih učesnika je da država (Srbija, ali i Makedonija, BiH,…) apsolutno ne čini dovoljno da se takav vid poslovanja podrži, i da oni lično ne očekuju da se takva situacija promeni – u potpunosti su digli ruke od države. Ovo je stvarno poražavajuće, za čitavo društvo – realno ljudi koji se bave poslovanjem na Internetu nimalo ne računaju na državu, odnosno smatraju je nezainteresovanom i nesposobnom.
Vredi istaći i najavu novog načina plaćanja Limundo servisa – Limundo Cash, o kojem će tek biti reči i koji predstavlja pokušaj ove firme da pojednostavi proceduru plaćanja usluga na njihovim sajtovima. Inače, zanimljivo je da su osnivači Limunda uprkos lošoj finansijskoj situaciji posećivali sve regionalne konferencije po kojima se motaju investitori, što su krunisali dobijanjem investicije od 750k evra početkom godine. Pravi success story, i to na Internetu, i u Srbiji – uprkos svemu.
Edukacija korisnika o značaju prisustva na Internetu je bila jedna od tema razgovora, i opšti zaključak je da se u edukaciju mora ozbiljno ulagati. Napredak je vidljiv – mnoge klasične marketinške i PR agencije sada interno imaju ekipe koje se bave Internetom, ali se mora priznati da je za popularizaciju Interneta Facebook učinio neverovatne stvari, te sada ljudi kupuju računare kako bi „imali Facebook“. To sa sobom nosi i druge posledice, kao što su poistovećivanje Facebooka i Interneta – što sigurno nije tačno, ali ne mora biti loše iz marketinškog ugla.
Kao zaključak panela se može se izneti konstatacija da trendove na Internetu treba pratiti, ali da se pre svega treba fokusirati na maksimizovanje trenutnog stanja i iskorišćavanje postojećih resursa. Nove tehnologije nisu same po sebi cilj, već treba iskoristiti ono što tržište već nudi, i za šta je zapravo spremno.
Podrška organizatorima za ovaj skup, potreban je, ali mora se imati u vidu da je u toku biZbuZZ i da je organizacija bilo čega vezanog za Internet i poslovanje u istom terminu prilično uzaludna. Pohvale za prostor (sala na FON-u je zaista fenomenalno mesto za ovakve događaje) i za postojanje livestreama, te ćete tok panela uskoro moći da pogledate online.
Pogledajte i ostale slajdove sa događaja.
Autor: Vladimir Trkulja
4 komentara
Hvala na pominjanju mog imena u Vašem komentaru.
Nazivati stvari pravim imenom poput “monopola” ne bi trebalo da bude uvreda nego konstatacija.
Ipak danas nema potrebe da bilo ko od nas pored “googla” prica o sebi i svom kredibilitetu i referencama osim ukoliko mu prva pretraga imena nije Facebook nalog pa mu to daje pravo da daje takve komnetare.
Jos jednom Vam hvala ali hvala i onima koji su bili prisutni u sali i koju su mi u svojim komentarima iznijeli drugacije vidjenje ovog skupa i mojih komentara.
Hvala na pohvalama za slajdove. Želeli smo da ispoštujemo oba partnera pa smo uložili velike napore kako bi bili prisutni na oba mesta. O Limundo Cash-u će biti još reči.
@Dragan Hvala na komentaru i mišljenju, svako ima svoj stav koji treba poštovati, a potpuno druga stvar je složiti se.
@Neponovljiva Vrlo nas interesuje cela Limundo Cash prica, javite kada bude nesto konkretno 🙂
Nije poražavajuće što su digli ruke od države. Po tome se i razlikuju preduzetnici od svih ostalih 🙂 ne čekaju da im se sve planete slože i da im sve bude potaman da bi nešto uradili, već grabe napred i tabaju putanje kojima niko nije prošao, za one koji dolaze kasnije (obično u hordama, i onda kada država podrži).
Ne kažem da treba raditi mimo zakona! Ali kada čujem da se “nešto” čeka da bi se krenulo, odmah pomislim da je to izgovor za nečinjenje ničega. Isto kao i sa sindromom “tuđeg problema” – tuđ problem je po pravilu nevidljiv, ne zanima nas i ne sputava. Vrlo bi zanimljivo probati sledeći eskperimetn: preseliti tu frustraciju sa “ja bih, zaista, ali NEŠTO prvo treba da se desi…” na “Ma baš me briga šta TREBA da se desi, to je tuđ problem (onih koji čekaju), mene to neće sprečiti da uradim šta hoću..”
pozdrav od JJ i btw. ne čini mi se da je baš bilo toliko loše ove godine. Ono što bi meni lično smetalo je horska depresija ali verujem da toga nije bilo! 🙂
DODAJ KOMENTAR