Mobile World Congress: Tabletomanija
Dušan Lovre je kao član ekipe Live-e.TV portala posetio ovogodišnji Mobile World Congress u Barseloni, a ovo su neki od njegovih prvih utisaka.
Otkad sam se pre nekoliko dana vratio iz Barselone sa Mobile World Congressa, dve stvari su mi neprekidno na pameti.
Prva, prilično depresivna, je sve veća ubeđenost da Srbija nikada neće imati onakve auto-puteve i da je metro pusti san koji će se eventualno obistiniti kada ću se, čekajući Kosača, tresti od Parkinsonove bolesti, pa će mi biti potpuno svejedno da li sam u drndavom autobusu koji kasni ili me vozi savršeno tačno i brzo šinsko vozilo.
O drugoj stvari razmišljam na onaj ljubavni “leptirići-u-stomaku” način: tablet uređaji.
E sad, postoje ljudi koji će uvek da kažu kako “telefon treba da bude telefon, a ne foto-aparat” ili da će “kako je krenulo, početi da ugrađuju masažere u telefone” ili “šta još hoćeš od telefona, da može da ti kuva kafu?” i slično; ja te ljude donekle mogu da razumem, ali ipak hoću da me moj telefon s vremena na vreme izmasira i da mi skuva kafu i zato ćemo, jednostavno, prestati da ga zovemo telefonom.
Ovako nešto je bila i poenta Samsungove promocije, koja je održana dan pre zvaničnog početka Kongresa, a koja se svodi na to da nema više pametnih telefona, već samo pametnih mobilnih uređaja. Samsung je tom prilikom predstavio nove modele iz svoje Galaxy familije – Galaxy SII i Galaxy Tab 10.1. Kako je Galaxy S pobrao odlične kritike i pokazao se kao veoma kvalitetan smartphone, za očekivati je da će SII nastaviti tu tradiciju – glavni utisak nakon malo vremena koje sam proveo igrajući se sa ovom spravicom je da je ekran daleko osetljiviji na dodir, a na trenutke sam pomislio da mi čita misli.
Ova telepatska funkcija još više dolazi do izražaja na novom Tabu. Oznaka 10.1 u nazivu se odnosi na dijagonalu ekrana, što će reći da je prilično veći od prvobitnog Taba, čiji ekran je imao dijagonalu od 7”. Dual-core procesor i “tablični” Android 3.0 (poznat i kao Honeycomb, varijanta Androida posebno prilagođena tabletima) čine da se moj verni Lenovo netbook oseća kao staro gvožđe: pored pomenute telepatije i veoma brzog odziva aplikacija, puštanje 1080p videa sa YouTubea je nalik igranju pasijansa.
I tableti ostalih proizvođača imaju slične hardverske karakteristike – LG Optimus Pad (koji ima i mogućnost snimanja 3D videa), HTC Flyer (na prvi pogled izgleda kao veliki DesireHD – odlično), Acer ICONIA (lepo izgleda, ali nema telepatske moći), neki Motorolin koji zbog gustog rasporeda nisam stigao da pogledam i BlackBerry Playbook.
Ovaj poslednji je posebno interesantan zbog softvera: dok svi prethodni imaju Honeycomb, na njemu se vrti BlackBerry Tablet OS (krajnje inventivno ime, znam) izgrađen na Unixolikom QNX OS-u, koji se koristi za “mission-critical” okruženja, poput podmornica, nuklearnih elektrana, medicinskih ustanova i spejs šatlova; valjda su u Research in Motion hteli da na ovu listu okruženja dodaju i drveni sanduk zakopan negde u Iraku. U svakom slučaju, odlučio sam da počnem da verujem ekranima osetljivim na dodir i ozbiljno razmišljam o nabavci jednog tableta; Lenovo će se, verujem, uskoro pridružiti onoj veteranskoj polici na kojoj su Siemens M35 i 3.5 i 5.25 diskete.
Pomenuću i nezaobilazni Google – njihov štand je definitivno bio najatraktivniji na ovogodišnjem MWC-u. Doduše, Ericsson je opet oduvao sa svojim “rešenjima za sve”, ali oni nisu imali jedan štand, već celu halu. U srcu Googleovog nastupa je bio, podrazumevano, Android i sve vezano za ovaj OS. Na štandu je bilo više nezavisnih developerskih firmi, a nastupi nekih od njih graniče se sa stand-upom. Neverovatno pozitivnu atmosferu dodatno je podgrejao tobogan koji je povezivao gornji i donji deo štanda, kao i nalepnice i bedževi sa motivima Androida koje su hostese i hostovi delili posetiocima i, u trenutku kada sam se zatekao tamo, Billy Jean Majkla Džeksona koja je tresla sa okolnih zvučnika.
Jednom rečju, sve je ličilo na Google – šareno, veselo, neformalno, funkcionalno, sadržajno, informativno. Potpunu suprotnost ovome predstavlja nastup korporacije CBOSS – desetak oskudno odevenih dama (neke od njih deluju kao “mi saki saki fajv dala” očajnice) igrale su uz neku treš muziku privlačeći solidnu gomilu (verovatno) nevinih likova sa Dalekog istoka.
Ovo je samo delić svega što se dešavalo na MWC2011 – snimili smo dosta materijala, pa će se iscrpniji izveštaji sa ovog događaja u narednim danima pojavljivati na Live-e.TV portalu. Do tada, odoh da razmišljam o tabletima, metrou i auto-putevima.
Autor: ITD Ekipa
DODAJ KOMENTAR