Prva Telekom Arena u Beogradu – aktuelnosti iz oblasti telekomunikacija u zemlji i svetu

05.06.2009.

2. i 3. juna 2009. godine u beogradskom Hajatu je održana prva SEE Telekom Arena Beograd koja je za cilj imala podsticanje razgovora o trenutnom stanju telekomunikacionog sektora u Srbiji, kao i da pruži odgovor na pitanje u kom pravcu će se ovaj sektor razvijati u godinama koje dolaze. Stručni govornici, predstavnici najjačih igrača na domaćem tržištu i organa vlasti su tokom nekoliko panel diskusija skrenuli pažnju na vrlo konkretne probleme sa kojima se država, Telekom i privatne firme susreću u svakodnevnom poslovanju.

Resorna ministarka Jasna Matić je otvorila skup, iznoseći zadovoljstvo većim brojem stručnih događaja kojima u poslednje vreme prisustvuje (potpisujemo), osvrtom na rezultate Ministarstva na čijem je čelu, kao i nadom da će tokom naredne budžetske godine taksa od 10% na mobilnu telefoniju biti ukinuta. Ne možemo a da ne primetimo da je njen entuzijazam po tom pitanju bio mnogo manje izražen nego na nekim ranijim skupovima, te nam se čini da se Ministarka pomirila sa činjenicom da je taksa tu da ostane.

Prisutnima se u pozdravnom bloku obratio i Jovan Radunović (predsednik RATEL-a), iznevši statistiku o telekomunikacionom sektoru Srbije iz koje izdvajamo tvrdnju da su cene mobilne telefonije u Srbiji jedne od najnižih u Evropi, kao i da ovaj sektor u bruto nacionalnom dohotku zemlje učestvuje sa 6%.

U bloku predavanja pod nazivom „Trendovi u telekom industriji i stanje i perspektive tržišta u regiji” prvo predavanje je održao Dejan Ljuština iz firme Deloitte. Prezentovani su rezultati istraživanja o Globalnim trendovima u telekom industriji, uz navođenje konkretnih preporuka za svaku od analiziranih oblasti. Izdvojio bih “pametne telefone” (smart phones), budućnost mobilne televizije, integraciju konvergentnih uređaja i mobilnua terminaciju. Na žalost, od organizatora nismo dobili odobrenje da postavimo slajdove sa ovog predavanja (a ni bilo kog drugog), te ukoliko vas interesuju zaključci istraživanja predlažemo da pogledate ovaj dokument.

Veronika Bokarova iz Cullen Internationala je u svom predavanju predstavila analize i trendove u telekom sektoru Hrvatske, Turske, Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije. Vrlo zanimljivo predavanje, koje jasno pokazuje gde se nalazimo u odnosu na zemlje u okruženju. Interesantno je navesti neke od podataka, tipa da je prihod telekomunikacionog sektora u 2007. godini bio 15,6 milijardi evra, što je porast od 18% u odnosu na 2006. godinu, s tim da tržišta Turske, Hrvatske i Srbije čine 89% te cifre, dok su Crna Gora, Srbija i Turska ostvarile najbrži rast tokom 2007. godine. Prenosimo i grafikon koji prikazuje broadband penetraciju zemalja u regionu, u poređenju sa evropskim standardima:

Milan Janković, izvršni direktor RATEL-a je predstavio stanje i perspektive tržišta u Srbiji. Čuli smo da je prihod domaćeg telekom tržišta u 2008. godini bio 1,61 milijardi evra, što se može izraziti kao 4,8% bruto nacionalnog dohotka Srbije. Izdvojićemo i podatke da je stepen digitalizacije fiksne telefonije oko 95%, stepen penetracije mobilne telefonije 128,27%, te da 3G korisnika ima 750.000. Kada je Internet u pitanju, penetracija iznosi 21,6%, a za broadband Internet 16,24%. Razlika između 16,24% (RATEL) i 6,31% (Cullen International) je značajna, a uzrok su pomenutih 750.000 3G pretplatnika koji su uračunati u RATEL-ovu statistiku.

Damir Medved iz firme Gisdata je tokom predavanja o evropskim trendovima i izazovima telekom industriji u razvoju i operativnom vođenju nove generacije telekom mreža i usluga izneo činjenicu da prisustvujemo većem rastu očekivanja od telekom operatera (u vidu saobraćaja, kvaliteta usluge) nego što je moguće ostvariti veći rast prihoda. Takođe je napomenuo da prema njegovom iskustvu najslabiju tačku telekom sistema predstavlja softver.

Nakon kafe pauze usledio je okrugli sto o očekivanjima telekom tržišta Republike Srbije u idućih godinu dana, kao i o taksi od 10% na mobilne usluge. Uvodno predavanje je održao Jan Van De Ord, koji je izneo sledeći scenario vezan za SEKA-u:

• 2010 – privremeni oporavak usled vladinih mera
• 2011 – dublja kriza usled propratnih efekata prethodne tačke
• 2012 – izlazak iz krize i umeren rast, samo ukoliko se tržište i finansijske strukture reformišu

Tokom okruglog stola govornici su istakli da telekom industrija nije odgovorna za krizu, ali da bez izuzetka trpni velike posledice zbog nje, i podnosi dodatan teret usled poreza od 10% na mobilnu telefoniju. Nataša Gospić, profesorka na Saobraćajnom fakultetu beogradskog Univerziteta se osvrnula na penetraciju Interneta u Srbiji, ističući da treba imati na umu da Srbija nije Beograd, i da postoje delovi zemlje u kojima je ta vrednost minimalna. Takođe se osvrnula i na vrlo realnu mogućnost da država ne ostvari planirani budžetski priliv taksom na mobilnu telefoniju, budući da se očekuje pad prihoda mobilnih operatera. Kao negativna posledica takse je navedeno usporavanje ili zaustavljanje investicija u telekomunikacionom sektoru.

Da država u oblasti telekomunikacija čini jedan korak napred i dva unazad istakao je Aleksander Šperl, predsednik upravnog odbora kompanije Vip, napominjući da taksa nije mogla da dođe u lošije vreme, i da su praktično najviše kažnjeni ljudi koji usled nemogućnosti Telekoma da im obezbedi priključke fiksne telefonije nemaju izbora nego da koriste mobilnu telefoniju. Savetnik generalnog direktora Telekoma Darko Grbović je izneo podatak da Telekom ostvaruje značajne prihode samo iz oblasti mobilne telefonije, a ulaže i u fiksnu telefoniju i ADSL, iako te oblasti nisu profitabilne. On je takođe izjavio da je Telekom „kupio CDMA licencu, pa će sada videti šta će sa tim”, što je izazvalo prilično čuđenje u publici. Gospodin Grbović je kasnije objasnio da je to naravno bila šala, i da Telekom tačno zna šta je sledeći korak sa CDMA licencom, no vreme će pokazati…

Na neravnomernu razvijenost domaćeg tržišta telekomunikacija je ukazao i Slobodan Đinović, direktor Mediaworksa, kompanije koja je takođe postala vlasnik CDMA licence. Ističući da oni dobro posluju u ruralnim delovima zemlje, podsetio je i na činjenicu da njegova firma u Crnoj Gori kupuje jeftiniji Internet saobraćaj od nadprovajdera nego što je to slučaj u Srbiji.

Odgovarajući na pitanja iz publike, učesnici su sugerisali da pitanje portabilnosti brojeva mora biti rešeno, te da Srbija treba da uči na primeru Turske, koja je to vrlo efikasno rešila izradom nedvosmislenog pravilnika i sprečavanjem nametanja dodatnih troškova vlasnicima telefonskih brojeva. Još jedna stvar koja otežava poslovanje mobilnim operaterima je dobijanje građevinskih dozvola potrebnih za podizanje baznih stanica, odnosno administracija i papirologija kroz koju je potrebno proći da bi se dozvola dobila. Gospodin Šperl je izrazio nadu da će država ukinuti dvostruko sertifikovanje telekomunikacione opreme, odnosno proceduru kojom se zahteva da sva oprema koja ima evropske sertifikate mora da prođe i kroz domaća sertifikaciona tela, što dovodi do velikih kašnjenja i zastoja u razvoju infrastrukture.

Pauze za ručak je učesnicima pružila dovoljno vremena za minglovanje i upoznavanje, te je nakon duže pauze usledio panel o strategiji broadbanda, koji su otvorili Siniša Isakov, pomoćnik sekretara za privredu AP Vojvodine i Bo Ribing iz Eriksona. Gospodin Isakov je predstavio nacrt strategije razvoja širokopojasnog pristupa Internetu u Srbiji do 2012. godine, dok je gospodin Ribing naveo da sva istraživanja ukazuju na to da razvoj ovih tehnologija direktno utiče na povećanje bruto nacionalnog dohotka. Darko Parun iz Vip-a je objasnio da se u razvoj 3G mreže kreće tek kada je kapacitet 2G servisa iskorišćen, odnosno kada je cena jednog megabita takva da pokriva troškove infrastrukture, navodeći primer da je u Beču za garantovanih 128kbps protoka neophodno imati bazne stanice na svakih 300 metara. Ranko Ilić iz Telekoma je izneo predviđanja da će u budućnosti fiksni i mobilni broadband biti podjednako zastupljeni u Srbiji, te da će Telekom u skladu sa tim ulagati i u optiku, bakar i mobilnu mrežu.

Ovim panelom je završen prvi dan konferencije (nažalost drugom danu nismo mogli da prisustvujemo), koji je ponudio mnoštvo informacija kako stručnjacima iz oblasti telekomunikacija, tako i „običnim” ljudima koje zanima u kom pravcu će ići razvoj domaćeg TK sektora. Moram da priznam da do sada nisam prisustvovao konferenciji na kojoj publika sedi za okruglim stolovima, mada to ima prednosti ukoliko želite da izvadite laptop i završite neki posao. Tj. imalo bi smisla da je nekim slučajem na konferenciji o telekomunikacijama obezbeđen pristup Internetu – ali nećemo ponovo o tome, ljudi nam kažu da smaramo sa prozivanjem konferencija koje ne obezbede pristup netu. Organizatori zaslužuju pohvale za dobro spremljene materijale (program konferencije koji je zaista ispoštovan, kontakt podaci svih učesnika), ažurnost kojom su slike i slajdovi sa predavanja postavljeni na sajt konferencije (iako je sajt strašno ružan), kao i za spremnost da tokom konferencije izađu u susret oko svih potrebnih informacija.

Na kraju ostaje žal zbog ne dobijanja saglasnosti da se zaista kvalitetni slajdovi učine dostupni svima, ali to je potpuno legitimno pravo organizatora koje poštujemo. Uvereni smo da će ovaj događaj u godinama koje dolaze postati jedan od najznačajnijih skupova iz oblasti telekomunikacija, na kojem će svi relevantni subjekti na tržištu imati priliku da razgovaraju i utiču na njegov dalji razvoj.

Autor: Vladimir Trkulja